Гостмир Радуловић, пчелар из насеља Кола, надомак Бања Луке већ 10 година се бави пчеларством. Посједује 60 пчелињих заједница и истиче да је ова врста посла значајна у психо-физичкој рехабилитацији за особе са инвалидитетом. У свему му помажу чланови породице без чије подршке не би могао да постиже добре резултате у пчеларству и да буде задовољан овим веома корисним, али и захтјевним бизнисом.

Ово је Гостимирова прича.

Године 1994. сам доживио трауматско искуство, мински инцидент и постао сам жртва мине од када ми је живот кренуо у једном сасвим другачијем правцу од онога којег сам замишљао прије. Размишљао сам шта могу да радим, који посао може да ми помогне да се вратим у свакодневне животне активности, да наставим даље, посао који ће ме испунити, а уједно допринијети побољшању кућног буџета. И десило се пчеларство!

Пчеларством сам почео да се бавим на приједлог мојих пријатеља који су ме позвали на дружење које су организовали пчелари локалног удружења на којем је било организовано предавање и размјена пчеларских искустава. Након успостављеног контакта са пчеларима, информацијама и искуствима које сам примио на овом сусрету, заинтересовао сам се за пчеле због њихове важности за живот и због корисних пчелињих производа у људској исхрани. Због тога сам почео да размишљам како бих могао ја да се бавим пчеларством, а уједно да пронадјем своја лична интересовања. На моје велико задовољство моји пријатељи из удружења пчелара су подржали моју идеју и били су ми подршка у започињању мога посла бављења са пчелама. За почетак, обезбиједили су ми неколико почетних кошница и тако сам почео да развијам свој мали бизнис у пчеларству. Неколико година сам посједовао од 4-10 кошница и како сам постепено стицао пчеларско искуство и како се јављала све већа љубав према пчеларству набављао сам, у складу са могућностима, опрему и проширивао пчелињак. Данас након 10 година бављења пчеларством посједујем 60 пчелињих заједница.

Овај посао је јако занимљив, посебно за особе са инвалидитетом јер првенствено помаже као психо-физичка рехабилитација гдје свака особа са инвалидитетом може да пронађе себе, да попуни своје слободно вријеме јер самим бораваком у природи и на пчелињаку свака особа осјећа душевни мир, користан је себи, својој породици и локалној заједници. Из личног искуства могу да препоручим бављење пчеларством као вид рехабилитације особама са инвалидитетом која доноси значајне бенефите овим особама. Бављење пчеларством обезбјеђује доступност и конзумиурање здравих пчелињих производа, укључује све чланове породице у развој пчеларства и на крају, обезбјеђује солидне приходе.

Ожењен сам, отац двије ћерке и дјед једне преслатке унуке. У пчеларству које водим, имам велику подршку породице која ми помаже у свакодневном животу као и у бављењу пчеларством гдје смо сви укључени, а највише приликом припреме пчеларске опреме (фарбање наставака, скивање и ужичавање рамова, топљење воска, дезинфекција опреме и прибора), затим приликом самог рада на пчелињаку: прегледа пчелињих заједница, врцања меда, прикупљање полена и прополиса, а и приликом селења на пчелиње паше. Породица је ту у сваком моменту и без њих бављење пчеларством као и другим пословима за особе са инвалидитетом би било скоро па немогуће. Од почетка бављења пчеларством сам био активан члан локалног удружења пчелара гдје смо размјењивали искуства у раду са пчелама, прикупљању пчеларских производа као и помоћ пчеларима који су наилазили на проблеме у пчеларству. Био сам и један од иницијатора да се пружи подршка пчеларима, почетницима у њиховим првим корацима у пчеларству као и кроз поклањање првих пчелињих заједница, затим у омасовљењу удружења као и упознавање чланова са законским регулативама везаних за пчеларство.

У 2020. години са неколико пчелара који су особе са инвалидитетом дошли смо на идеју да оснујемо Удружење пчелара особа са инвалидитетом. Крајем 2021 године уз подршку Организације ампутираца УДАС Републике Српске реализовали смо нашу идеју те смо основали Удружење пчелара особа са инвалидитетом и жена „ПЧЕЛИЦА“. Циљ оснивања Удружења пчелара особа са инвалидитетом је првенствено базиран на укључивање особа са инвалидитетом да се опредијеле за покретање бизниса у пчеларству, да им уз нашу подршку и помоћ пчела помогнемо у њиховом психо-физичком опоравку, а првенствено да би спознали начин како могу бити корисни својој породици и широј заједници.

Мишљења сам да би сви нивои власти као и невладин сектор требали да се укључе у подршку пчеларима, а првенствено пчеларима особама са инвалидитетом кроз обезбјеђење повољнијих и већих подстицаја пчеларима особама са инвалидитетом јер особа са инвалидитетом колико год се трудила и имала подршку породице није у физичкој могућности да се професионално бави пчеларством како би била у потпуности независна. Особама са инвалидитетом је потребна набавка алата и опреме која је неопходна за успјешно бављење овим бизнисом, теоретска и практична обука, затим набавка машина за производњу сатних основа, топионика воска, стерилизатора, врцаљки, машина за одржавање пчелињака. Наведена опрема је веома скупа за особе са инвалидитетом.

Мислим да би ресорно Министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство, као и локални центри за развој пољопривреде и села требали да обезбједе подстицаје под пуно повољнијим условима за особе са инвалидитетом који се баве пчеларством, пољопривредом, воћарством или било којим другим самосталним бизнисом као и да обезбједе набавку алата, опреме, неопходних машина у виду донација или кроз врло повољне услове на чему ће Удружење пчелара особа са инвалидитетом интезивно радити.

Интервју настао у оквиру пројекта ''Пчеларство као алат у оснаживању жртава мина у БиХ'' који је у 2021. години реализовала ИТФ Словенија, Пчеларска академије Словеније и Организација УДАС уз финансијску подршку Министарства вањских послова Републике Словеније и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Српске.