09
Sep
2019

Живјети са инвалидитетом

Сваки дан, од школе до куће, Јована (12) и Дејан (8) у једном правцу ходају отприлике један сат. Један је од последњих дана златне јесени, пут их води преко долина и брда и вријеме је још довољно топло за брзу шетњу. Прохладни вјетар носи дјечији разговор низ мали планински поток и Јована навлачи капуљачу. "Биће много теже током зиме", каже она. Дјеца су забринута због надолазеће зиме, када ће снијег покрити планину, успоравајући их и чинећи њихов пут кући дужим.

Њихова старија сестра Дејана кренула је у средњу школу. Након што се спусти низ брдо, вози се аутобусом до Добоја, оближњег града у средњој Босни. 35 КМ, колико кошта Дејанина мјесечна карта за аутобус, је мало богатство за њене родитеље. Породица ово троје дјеце живи од узгоја и продаје властитих производа, али једва продају довољно да купе карту за аутобус и школски прибор за дјецу.

"Живот је тежак када сте далеко од свега и нема шансе да се запослите", каже Младен, отац троје дјеце, Јоване, Дејана и Дејане, "То је стална борба." Породица Петковић једна је од породица укјључених у пројекат "Интегрирана социо-економска подршка жртвама мина у БиХ", који финансира Европска унија, а суфинансира Wорлд Висион Аустрије и партнерске општине. Циљ пројекта је пружање економске и социјалне подршке за 200 жртава мина и њихових породица у БиХ , те да се потребе и могућности жртава мина учине видљивијим. Пројекат имплементира Wорлд Висион БиХ у партнерству са Организацијом ампутираца УДАС.

Након школе, дјеца често помажу у обављању послова у кући и около куће, а данас сакупљају сијено. Мотокултиватор, који је дониран кроз пројект ће им помоћи око превоза сијена узбрдо. Већину свог живота сакупљали су и производе преносили пјешице, а сада ће им мотокултиватор олакшати посао. И неће превозити само сијено, већ и друге приносе и производе. "Ми држимо краве, свиње и узгајамо усјеве. Није лако, али морамо наставити ", каже Младен. "Трактор ће нам омогућити, не само превоз производа, али и превоз дрва за зиму."

Младен је преживио минску несрећу 1996. У шуми, недалеко од свог имања цијепао је дрва за зиму, када је нагазио на мину. Изгубио је прсте на једној руци, оштетивши другу руку и очи. Младен је због задобијених повреда у категорији особа са инвалидитетом од 80%.

"Ово ми је потпуно промијенило живот, изненада, више нисам видио", каже Младен. Шума у подручју гдје живе није очишћена од мина и научени сопственим искуством, родитељи се плаше за своју дјецу. "Константо смо забринути за дјецу и стално их упозоравамо да у близини постоји неочишћено подручје", закључује Младен.

У БиХ још увијек постоји преко 1000 квадратних километара још увијек минираног подручја. Европска унија је велики донатор у противминском дјеловању у БиХ са 46 милиона еура уложеним у противминске активности. Поред уклањања мина, ЕУ је пружила значајну помоћ Босни и Херцеговини у подршци жртвама мина и повратницима.

Број дјеце која су погинула од мина у БиХ је значајно смањен у посљедњих десет година. Међутим, многа дјеца и даље живе у заједницама погођеим минама, гдје су њихова сигурност и право на безбрижно дјетињство угрожени. Босна и Херцеговина тек треба да испуни преостале обавезе према потписаној Конвенцији о забрани против мина. То укључује пружање подршке жртвама мина у рехабилитацији и интеграцији, као и наставак чишћења миниране територије што је прије могуће, а у сваком случају не касније од 2025. године.

Написала: Нејра Балтез