Двадесет година од потписивања Споразума о забрани мина!

Дана 18. септембра 1997. године, државе из цијелог свијета окупиле су се у Ослу да усвоје Споразум о забрани мина. Данас славимо 20. годишњицу споразума! Забрана нагазних мина не би била могуће без великог партнерства између цивилног друштва и власти. Од свог оснивања 1992. године, ICBL (International Campaign to ban landmines)- представљају стотине невладиних организација, преживјелих од мина, оператера и стручњака мина који блиско сарађује са владама и другим актерима како би се постигао свијет без мина.

Више од 80 % земаља свијета забранило је употребу мина уласком у овај споразум. Трговина минама практично је елиминисана. Шездесет и пет (65) недржавних оружаних група су се обавезали да не користе мине. Најмање 39 држава које су некада производиле мине престале су да их производе. Двадесет и седам (27) земаља завршио је чишћење и уништавање мина. Више од педесет и један (51) милиона залиха мина су уништене. Нове жртве мина су драстично смањене са 40-55 људи дневно који су убијени или рањени у 1990. години. Права жртава мина се све више препознаје.

Али посао није готов. Мине су и даље глобални проблем!

У просјеку 18 људи широм свијета изгубили живот или екстремитете од мина или неке друге експлозивне направе преостале из рата. Око 60 земаља широм свијета су контаминиране минама и експлозивним средставима заосталим из рата, што представља осјећај страха и несигурности међу хиљадама људи и заједница, одлажући мировне процесе и спречавају развој земаља. Иако су се већина држава у свијету одрекле мина и придружиле се забрани мина, још 35 држава остало је изван уговора, што представља колективно стварање залиха мина, укупно око 50 милиона мина. Ако се оне не униште, те мине и даље су спремне да се користе у било које вријеме. Жртве мина у земљама у развоју у погођеним и удаљеним подручјима, још увијек имају очајничку потребу за здравственом заштитом и рехабилитацијом, психо-социјалном и социо-економском подршком.

Евидентна су изузетна достигнућа у последње две деценије да можемо добити и урадити овај посао. Међутим, владе и цивилна душтва и други актери треба да наставе развој партнерства и сарадње да учине више како би се постигао циљ, а то је свијету без мина до 2025. године.


Објављено

у

од

Ознаке: