Првог августа 2020. године обиљежава се 10 година од ступања на снагу Конвенције о забрани касетне муниције (Конвенција). Прилика је то за рефлексију о протеклој деценији заговарања за усвајање конвенције и праћења њене имплементације, у чему су организације цивилног друштва и удружења жртава укључујући и оне из БиХ, дале огроман допринос.
Упркос томе да међу 108 држава чланица конвенције још увијек нема великих војних сила, касетна муниција је већ дуго глобално проскрибовано оружје чија је употреба готово искоријењена. Од ступања на снагу Конвенције, преко 178 милиона комада касетне муниције је уништено, а велике површине земље очишћене су од остатака касетне муниције. Значај Конвенције је далеко шири од ублажавања штете од специфичне врсте оружја. Упоредо са раније усвојеном Конвенцијом о забрани мина, Конвенција о забрани касетне муниције је послужила као модел за заговарање и доношење других споразума о разоружању као што су Споразум о трговини оружјем и Споразум о забрани нуклеарног оружја.
Земље Западног Балкана имају свјеже сјећање на погубан утицај касетне муниције из ратова деведесетих, када су стотине људи, углавном цивила, страдали у Хрватској, БиХ и Србији као резултат неселективне употребе касетне муниције. Већина земаља Западног Балкана су приступиле Конвенцији о забрани касетне муниције и уништиле залихе касетне муниције. Исто се очекује и од Србије, која посједује значајне залихе касетних бомби.
БиХ је уништила у цјелости све залихе касетних бомби, док је процес чишћења остатака касетне муниције на површини од око 6 км2 у 35 општина у току. Пoред овога, БиХ је обавезна да према конвенцији пружи подршку жртвама касетне муниције у њиховој рехабилтацији и реинтеграцији.