4.април, Дан свјесности о опасности од мина и помоћи жртвама мина, ове године коинцидира са врхунцем пандемије Цовид-19 у Босни и Херцеговини. Немогућност надлежнх институција да адекватно одговоре сложеним изазовима заштите здравља грађана посебно угрожава особе са инвалидитетом, укључујући и преживјеле од мина. Увођење епидемиолошких мјера, прије свега социјалне дистанце и ограничења кретања, је ускратило могућности кориштења специфичних видова подршке у дневном функционисању особа са инвалидитетом.
Свјетска здравствена организација није препознала особе са инвалидитетом, укључујући и преживјеле од мина, као приоритетну групу за имунизацију кроз програме вакцинације, тако да је задатак надлежних ентитеских институција да их укључе у такве програме. То би свакако био и најзначајнији ургентни аспект помоћи жртвама мина у Босни и Херцеговини у тренутној комплексној ситуацији који је у потпуности усклађен са препорученим акцијама важећих међународних споразума које је ратификовала БиХ, прије свега Конвенције о забрани мина и Акцијског плана из Осла, као актуелног оперативног плана за испуњавање преосталих обавеза држава чланица Конвенције о забрани мина, који предвиђа заштиту преживјелих од мина у ризичним ситуацијама, укључујући ситуације оружаних сукоба, хуманитарних несрећа и природних катастрофа.
БиХ се и даље суочава са озбиљним изазовима елиминације утицаја мина и експлозивних средстава заосталих из рата који угрожавају сигурност и егзистенцију преко 500.000 људи у 118 општина и градова у Босни и Херцеговини, док више од 8.000 преживјелих од мина има потребу за различитим видовима подршке у рехабилитацији и интеграцији.
Босна и Херцеговина, као држава чланица Конвенције о забрани мина, се обавезала да што прије испуни преостале обавезе из Конвенције. То се односи на обавезу пружања подршке жртвама у њиховој рехабилитацији и социо-економској интеграцији, као и ћишћењу преосталих минама контаминираних територија. Како би подржао овај амбициозни циљ, Вијеће министара је прије двије године усвојило државну Стратегију противминског дјеловања 2018-2025, планирајући постизање крајњег циља “БиХ без мина” до 2025. године.
Идеална је прилика да и у овој посебно изазовној глобалој ситуацији искористимо моментум вишедеценијског дјеловања према “свијету без мина” како бисмо обновили преданост и удружили напоре у постизању “БиХ без мина” до 2025. године.