Општина Чајниче је још увијек је под минама и експлозивним средствима заосталим из рата који се овдје водио од 1992. до 1995. године. Према подацима Центра за уклањање мина у БиХ, око 80 000 таквих направа и даље представља пријетњу, директно утичући на сигурност око 15 посто грађана БиХ.
Према ријечима Горана Караџића, начелника општине, мине такођер нарушавају економске изгледе локалног становништва.
„Прве линије фронта су миниране, и то представља озбиљну препреку за повратак људи на своја имања, озбиљнији узгој поврћа и житарица, бављење воћарством, прерадом дрвета, брање шумских плодова, љековитог биља, планинарење или лов“, каже Горан.
Ове препреке нису само теоријске. На примјер, породица Пурковић из Чајнича посједује 70 хектара земље, али око 85 посто се сматра мински сумњивим подручјем.
„То није случај само са нашим земљиштем, и земља наших комшија је, такођер, минирана“, каже Рабрен Пурковић.
Радећи само на сигурном подручју, они и даље успијевају обезбиједити довољно за своје потребе. Али то значи да се само 10 од 70 хектара које посједују, обрађује. За властиту потрошњу узгајају житарице и крумпир, али чак и ако су хтјели продати свој вишак, ове јефтине производе готово је немогуће продати у руралној Босни и Херцеговини, гдје сви узгајају помало од онога што им треба.
„90 посто вишка производа дајемо свињама за храну. Немамо тржиште за продају. Понекад укрцам комби и одем у Сарајево, али само ако имам унапријед договорену продају, јер се другачије не исплати“, објашњава Рабрен Пурковић.
Но, ту је и добра страна приче: свиње успјешно расту и велики дио породичног прихода долази од продаје животиња.
Али живјети уз пријетњу од мина није лако, и Рабрен је, нажалост, лично прошао кроз трагично искуство. Изгубио је ногу у минском инциденту када је имао 24 године, одмах након рата. Губитак није могао сузбити његов весели дух и он има неколико позитивних порука које дијели и преноси када га питају како преживљава без удова.
Након дана проведеног у пољу, Рабрен се са породицом окупља за столом у породичној кући, гдје уживају у послијеподневној ужини. Кухиња и дневни боравак одјекују од смијеха док сви причају о свом дану.
Уз љубав и напоран рад, он и његова супруга одгојили су три прекрасне кћери. Али да не буде забуне — рад на фарми с врстом повреде коју је претрпио Рабрен није лак.
Недавно је донација пољопривредних алата олакшала живот породици Пурковић.
Фреза, плуг, и комбајн за кромпир су у 2018. години донирани породици преко пројекта „Интегрисана социо-економска подршка жртвама мина у БиХ“, који финансира Европска унија, а суфинансира Wорлд Висион Аустрија и 11 партнерских опћина, укључујући Чајниче. Циљ пројекта је пружити економску и социјалну подршку за 200 жртава мина и њихових породица у БиХ, те повећати видљивост и потребе преживјелих од мина.
Пројекат проводи Wорлд Висион БиХ у партнерству с Организацијом ампутираних УДАС.
Ова нова опрема убрзава процес узгоја кромпира и захтијева мање директног ручног рада од једноставних мануелних алата, пружајући породици више времена за бригу о другим пословима око куће.
А Рабрен је она врста доброг сусједа којем бисте се надали. Умјесто да свој нови комбајн за кромпир држи под кључем, користио га је да помогне комшијама у вађењу кромпира, смањујући вријеме које су сви проводили у пољу и омогућава им обављање других послова на њиховим фармама.
Ни Рабренове комшије нису пропустиле да покажу своју захвалност породици Пурковић. „Овог прољећа, кад сам се разболио и морао да останем у кревету, комшије су узорале и исфрезале нашу земљу.“
Још једном, сезона жетве је пред породицом Пурковић. Али имајући позитивно искуство од прошле године, опуштени су – не само да имају алате који су им потребни, знају да су комшије ту за њих и обрнуто.