Посјета Нађи и њеном прадједу Ратку

„Свето, Свето – дођи, показаћу ти своје животиње!“ Трогодишња Нађа узима Свету за руку и повлачи га кроз врт ка кавезу у којем скакућу мали зечеви. Тик до кавеза са зечевима, налази се кокошињац. Идилични засеок у селу Роћевић, у граду Зворнику на сјевероистоку Босне и Херцеговине, врло близу границе БиХ и Србије. Нађа овдје живи са родитељима Драганом и Радиславом, бакама, дједовима и прадједом Ратком. Четири генерације Лазаревића под једним кровом.

Свето Ђурђевић, пројектни службеник невладине организације Wорлд Висион БиХ, добро познаје породицу. Код Свете се одмах примијети да има посебну везу с људима. Са пуно стрпљења и емпатије комуницира с породицама. Познаје сваку од њих, њихове особне приче, изазове са којима се суочавају и њихове највеће жеље за будућност.

Свето Ђурђевић прати пројекат „Интергисана социо-економка подршка жртвама мина у БиХ „, који финансира Еуропска унија, како би се пружила економска и социјална подршка за више од 200 жртава мина и њихових породица у у 11 општина угрожених минама у БиХ. Корисници пројекта, преживјели и породице страдалих од мина добивају посебну подршку – материјалну и психосоцијалну.

Нађин прадјед Ратко је 1995. године страдао од мине и изгубио ногу: „Била је зима и сакупљали смо дрва за огрев у шуми. Оклизнуо сам се и пао на мину“. Ратко је увијек имао проблема с протезом и сматра да подршка коју пружа држава није довољна. „Одједном, живот постане безвриједан, нико се не брине за тебе. Нема послова у регији. Срећом, мој син и ја смо наставили градити на ономе што смо имали прије моје несреће. Иначе не знам како би живот текао”, каже Ратко. Европска унија и Wорлд Висион БиХ су подржали породицу с два тракторска прикључка, приколицом и фрезом, која ће олакшати производњу сточне хране за тов оваца и свиња, што је главно занимање породице.

Ратко је јако поносан на свог унука Радислава, ветеринарског техничара, који сада води пољопривредно газдинство и тако осигурава приход цијелој породици. Опростивши се, седамдесетогодишњи Ратко каже: „Хвала што сте дошли да извијестите о нашој ситуацији! И штета је што већ морате отићи. Сљедећи пут кад дођете, останите на вечери. Али прво ме назовите да знам да ћете доћи. „

Раткову судбину дијеле многи људи у Босни и Херцеговини. У БиХ је евидентирано укупно 8.419 особа (7.168 мушкараца, 488 жена и 763 дјеце у тренутку страдања) које су изгубиле живот или су повријеђене у несрећама изазваним минама и експлозивним средствима заосталим из рата у периоду између 1992. до септембра 2019. године. Од укупног броја жртава, 6.103 особе су преживјеле мински инцидент и потребна им је подршка у процесу њихове рехабилитације и интеграције.

У Босни и Херцеговини још увијек је минирано 2,1 % укупне површине, а циљ је, до 2025. године, очистити БиХ од мина. „Напредак постоји – од завршетка рата откривено је и уништено око 135.000 мина и других експлозивних средстава заосталих из рата. Али процес деминирања није лак. Минираним подручјима је често тешко приступити, а несреће се догађају увијек изнова. До сада су 53 деминера смртно страдала у операцијама деминирања”, каже Саша Обрадовић, директор БХМАЦ-а, државне институције која координира и прати процес деминирања у Босни и Херцеговини.

Двогодишњи пројекат “Интегрисана социо-економска подршка жртвама мина у БиХ” финансира Европска унија у износу од 380.000 еура, а имплементира Wорлд Висион и Организација ампутираца УДАС.


Објављено

у

од

Ознаке: