Село Љусина близу Босанке Крупе на сјеверу БиХ дом је породице Џајић. Међутим, када стигнемо до куће у којој живе, сусреће нас само старија жена, мајка Едина Џајића. Остатак породице, родитељи и три кћери сви су на послу – најстарија пази на овце, а млађе прате родитеље, уче о раду на фарми и помажу гдје могу.
У сумрак, прво краве излазе из поља, а Џајићи, родитељи и двије млађе кћерке их прате; само неколико минута касније, најстарија кћи се са овцама враћа кући.
Вријеме је да се животиње затворе у стаје, да се осигура да имају воду и да су спремне за ноћ.
Након брзог умивања и прања руку, породица је спремна за поподневни одмор уз традиционалну босанску кафу! Послова који се морају обавити у току једног дана је много, али знајући одакле долази њихова храна, породица је марљива.
„Ако неко зна како се користи, крава је све, имате млијеко, сир, павлаку, па чак и месо. Наша дјеца су одгајана на производима које добијамо од крава “, каже Един.
Глава породице Един рођен је са инвалидитетом и дуго се борио да поврати функцију у ногама и буде способан пољопривредник, који опскрбљује породицу. Подвргао се мноштву оперативних захвата и физикалној терапији како би могао ходати, обрађивати своју земљу и бринути се о домаћим животињама. Његов пут до опоравка био је успјешан те се оженио и пар је касније добио троје дјеце, све кћери. Заједно су живјели скромним животом, али били су задовољни.
20 година након рата, Един је магловитог и росног јутра повео овце на испашу на оближњем пољу, када је активирао заосталу мину, задобивши вишеструке повреде горњег дијела тијела, укључујући и плућа. „Било је то застрашујуће искуство, преклане овце свуда око мене, нисам ни приметио да сам и сам повријеђен“, каже Един.
Говорећи о овом дану, он је емотиван. Осјећа да је оно што се догодило неправедно „Јесам ли учинио нешто погрешно да то заслужим“, пита се Един.
Након несреће Един је пребачен у најближу болницу на сјеверу земље, у Бихаћ, гдје је адекватно збринут. Први тренутак будности провео је бринући хоће ли успјети наставити радити на фарми и осигуравати средства за живот своје породице.
„Домаћим животињама треба брига, нису у стању разумјети када сте болесни или имате неки други посао“, каже Един.
Един се након извјесног времена опоравио од озљеда и од тада је у стању поновно се бринути о фарми. Међутим, с количином посла на фарми и својим умањеним могућностима, Едину је потребно што више алата, те је породица велики дио своје уштеђевине потрошила за куповину малог трактора и компатибилних алата.
Недавно је породица Џајић добила помоћ кроз пројект „Интегрирана социо -економска подршка жртвама мина у БиХ“ који финансира Еуропска унија а проводи Wорлд Висион у партнерству с Организацијом ампутираца УДАС-а. Циљ пројекта је пружити економску и социјалну подршку за више од 200 жртава мина и њихових породица у 11 минама угрожених општина у БиХ.
Породица Џајић добила је тракторски прикључак који ће олакшати прикупљање и утовар стајског ђубрива у процесу производње хране за стоку. Породица је у оквиру својих могућности одлучна да својој дјеци пружи најбољи почетак, а оно у чему је ова породица добра је узгајање органске хране за своје три кћери.
Иако се мински инцидент у којем је страдо Един Џајић десио 2014. године на подручју који није било обиљежено као мински сумњива површина, још увијек није добило судски епилог. Према Центру за уклањање мина БиХ, 25 година послије рата близу 80.000 мина и експлозивних средстава заосталих из рата је расуто широм Босне и Херцеговине, угрожавајући више од пола милиона грађана.
Пише: Нејра Балтез