Нови мото-култиватор олакшава живот породици Хаџић

Абид Хаџић и његова породица живе у живописном селу Малине на обронцима планине Влашић, у средњој Босни и Херцеговини. Људи тамо углавном живе од земље, бавећи се пољопривредом и узгојем стоке. Породица производи храну за властите потребе као и већина других у Малинама и околини, који посједују пољопривредно земљиште. Тешко је продати вишкове пољопривредних производа, те породици Хаџић увијек недостаје новаца. За њих живот на Малинама постаје тежак када им треба новац за куповину предмета које не могу произвести, попут одјеће, школског прибора и других непрехрамбених предмета.

„Од земље се може живјети, али морате напорно радити“, каже Абид. Живот породице Хаџић постао је још тежи 2003. године када је отац породице Абид изгубио ногу у минском ициденту.
Абид и седам чланова његове породице пролазили су планином, скупљајући љековито биље које су касније планирали продати, када се несрећа догодила. Абид тврди да то подручје није било означено као мински сумњива површина, јер су се и прије тога кретали овом стазом. Стога је био огроман шок схватити да су активирали мину која је тамо остала 8 година након рата. Требала су им три сата да стигну до најближе болнице у граду Травнику. Абид је био при свјести сво вријеме, размишљајући о својој породици, супрузи Зухрети и њиховом тада трогодишњем сину.

„Прве мисли су о вашој породици. Знате да је живот био тежак и до сада, али шта сада да радимо „, рекао је Абид.

Абид је једна од 1.758 особа које су страдале од мина и експлозивних средства након рата. Мине представљају пријетњу људима до тренутка кад бивају откривене, уклоњене и уништене. Центар за уклањање мина у Босни и Херцеговини (БХМАЦ) процјењује да у БиХ још увијек мора бити очишћено око 80.000 мина и експлозивних средстава заосталих из рата.
Недавно је породица Хаџић подржана кроз пројект „Интегрисана социо-економска подршка жртвама мина у БиХ“ који проводи Wорлд Висион у партнерству са Организацијом ампутираца УДАС, а финансира Европска унија. Циљ пројекта је пружити економску и социјалну подршку за 200 жртава мина и њихових породица у БиХ и учинити да способности и потребе преживјелих од мина буду видљивије у њиховој заједници. Абид је добио мото-култиватор и фрезу. Убрзо након тога, с идејом да максимално искористи опрему коју је добио, Абид је од власититих средстава купио приколицу за мото-култиватор.

„Одмах сам започео с радом и брзо сам спремио дрва за зиму. Такођер сам превозио сијено за краве. Да су ово једине двије активности које бих радио с приколицом и мото-култиватором који сам добио, још увијек бих имао велику корист од тога“, каже Абид.

Село Малине налази се у општини Травник која је једна од једанаест опћина погођених минама које су суфинанцирале пројекат.

„Захваљујући пројекту, сада су видљиве потребе преживјелих од мина у нашој опћини. Овај се пројект бавио неким од њихових проблема – добили су економску подршку и упознати су са могућности да додатно подрже друге преживјеле у опоравку и интеграцији кроз узајамну интеракцију. Особље у Центру за ментално здравље је обучено и има капацитете да одговори на потребе преживјелих од мина“, каже Амира Ђелилбашић, помоћница начелника опћине Травник за развој, привреду и неекономски сектор.

Сва три члана породице Хаџић су вриједни. Држе стоку; они узгајају краве, овце и пилиће због меса, млијечних производа и јаја, и обрађују своју земљу.
Сама пољопривредна производња не доноси пријеко потребан новчани приход породици Хаџић, те су Абид и његова супруга Зухрета спремни прихватити било који посао који ће им донијети додатну зараду, чак и ако је скромно плаћен. Њих двоје брину о сеоској џамији и воде рачуна да буде уредна и чиста.

Абид је цивилна жртва рата са инвалидитетом од 60%. Надлежно ентитеско министарство му мјесечно обезбјеђује скромну инвалиднину од 205 КМ (102,5 ЕУР), што је половина минималне плаће у држави. Али он не одустаје, нити се ослања само на инвалиднину; и даље се бори за бољи живот себе и своје породице.

„Морате се помирити с тим, кад у кући имате дијете и жену, морате их обезбиједити“, каже Абид.

Пише: Нејра Балзет


Објављено

у

од

Ознаке: