Да ли су приступачна бирачка права за лица са инвалидитетом?

У октобру 2024. године у Босни и Херцеговини одржавају се Локални избори. Овом приликом желимо апеловати на све надлежне инстутуције на важност успостављања приступачног бирачког права за лица са инвалидитетом у БиХ.

Подсјећамо, Организација ампутираца УДАС је у партнерству са Хелсиншким парламентом грађана Бања Лука и Удружењем грађана “Нешто Више” у оквиру пројекта ‘’Заједнице различитих, али равноправних грађана” урадила анализу стања “Приступачности остваривања бирачког права за особе са различитим врстама инвалидитета у БиХ“ која је у коначници имала за циљ да надлежним институцијама и стручној јавности представи постојеће стање и понуди препоруке за унапређење у остваривању једног од основних грађанских и политичких права особа са инвалидитетом у БиХ.

Истраживање је спроведено крајем 2019. и почетком 2020 године, а обухватило је истраживање међународног и домаћег правног оквира за спровођење активног и пасивног бирачког права особа са инвалидитетом у БиХ, истраживање искустава изборних комисија, те ставове и искуства самих особа са инвалидитетом са различитим врстама инвалидитета из БиХ.

Анализом је утврђено да институције БиХ још увијек не препознају обавезу усклађивања законодавства и праксе са међународним документима и стандардима те да је задатак свих у јавном сектору да поштују начела недискриминације и једнакости.

Анализа је показала да:

  • Изборно законодавство користи неадекватну терминологију у области инвалидности, те начин гласања на изборима и вођење евиденција о ОСИ у изборном процесу није усклађено са УН Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом. Тако се о особама са инвалидитетом говори као о “физички неспособним бирачима”, те “лицима ментално неспособним“.
  • Прописи и пракса спроводилаца изборног процеса донекле препознају потешкоће које производе архитектонске баријере, док се проблем приступа информацијама особа са сензорним оштећењима, како на самом бирачком мјесту, тако и у току изборне кампање, не препознаје као ометачки фактор остваривању бирачког права ОСИ.
  • У Централни бирачки списак се не уписује чињеница о инвалидитету, а евиденције о излазности ОСИ на изборе, њиховом кандидовању или чланству у тијелима за провођење избора, као и подаци о броју посматрача изборног процеса са инвалидитетом се не воде.
  • При означавању бирачког мјеста не узима се у обзир да ли је бирачко мјесто приступачно или није, што знатно отежава одлуку ОСИ да гласају на редовном бирачком мјесту или путем мобилног тима.
  • Прописима је уређено да се одговорност за тајност гласања, коју су иначе дужни да обезбједе тијела за провођење избора, тачније, бирачки одбори, пребацује на персоналне асистенте, односно, друге помагаче ОСИ, те на бирачким мјестима не постоје носиоци јавних функција који би помогли ОСИ при гласању

Свјесни смо да све неопходне измјене прописа и праксе захтијевају вријеме и вољу различитих чинилаца, те стога апелујемо на сарадњу са експертима у области инвалидности, као важног ресурса који располаже знањем и искуствима из других земаља. То ће подразумијевати да се у скоријој будућности оствари јача сарадња свих заинтересованих страна и постави стратешки приступ уклањања баријера за остваривање бирачког права ОСИ која у нашој земљи представља готово 10% укупног становништва.

Анализа, закључци и препоруке достављени су Централној изборној комисији БиХ 2020. године.

Комплетан текст анализе можете погледати на следећем линку


Објављено

у

од

Ознаке:

Comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *