Помоћ Жртвама од мина
Проблем жртава мина у Босни и Херцеговини и након 16 година од потписивања Конвенције о забрани мина нису довољно укључени и препознати у друштву. Жртве мина се свакодневно сусрећу са многобројним проблемима и различитим изазовима. Проблеми се првенствено односе на остваривање права на здравствену заштиту и медицинску рехабилитацију, затим, на остваривање пава на квалитетно и функационално протетисање које није доступно жртвама мина у БиХ; економски су једна од најугорженијих категорија становништва и налазе се на маргинама у својим зајендницама. Такође, жртве мина нису укључени у инвалидски покрет и нису препознати од стране других организација лица са инвалидитетом у БиХ што додатно отежава њихову интеграцију у друштво.
У складу са наведеним, неопходне су одређене смјерница како унаприједити стање у области помоћи жртвама мина у БиХ:
- Повећати капацитете радне групе за помоћ жртвама мина која ће бити састављена од надлежних ентитетских и државних министарстава као и НВО који се баве жртвама мина,
- Недостатак подрске страдалим од мина засноване на бази индивидуалних потребама жртава,
- Потребно је подићи капацитет корисничких удружења које ради са жртвама мина како би друштвено интегрисали жртве мина у заједницу,
- Потребно је заговарати за помоћ жртвама мина као интегралног сегмента противминске акције, а самим тим подсјећати и на одговорност свих нас на међународно преузете обавезе које се тицу спроведбе МБТ и ЦЦМ.
Помоћ жртвама мина представља свеобухватан процес који укључује владин и НВО сектор, пружена помоћ се имплементује кроз медицинску, психолошку, социјалну и економску компоненту. Тежиште помоћи жртвама мина односи се на потпуну социо економску реинтеграцију жртава мина у друштво.
Од 1992. године, од мина/касетне муниције/ЕСЗР у БиХ је страдало 8.358 особа. И поред знакова минског упозоравања, због лоше економске ситуације у земљи, становништво БиХ свјесно улази у сумњиве ризичне површине због прикупљања огрева или сакупљања секундарни сировина.
Тренутна минска ситуација у БиХ
Тренутна величина мински сумњиве површине у БиХ износи 1.145 км2 или 2,3% у односу на укупну површину БиХ. Општа процјена утицаја мина/касетне муниције/ЕСЗР у 129 градова/општина у БиХ је идентификовала 1.398 угрожених заједница под утицајем мина/касетне муниције/ЕСЗР. Од укупног броја угрожених заједница 1.369 заједница је контаминирано минама, док је 60 заједница контаминирано касетном муницијом (од чега 31 заједница има комбиновану контаминираност минама и касетном муницијом). У бази података (БХМАИС) тренутно је регистровано 19.205 записника минских поља што представља око 60% од њиховог укупног броја. Босна и Херцеговина једна је од најугроженијих земаља у Европи и тренутно се у 129 градова и општина налази 8.800 микролокација и угрожавају 1.398 насељених мјеста (извор: Центар за уклањање мина БХМАЦ).