Пчеларство је у породици Поповић Николе из Лакташа заступљено је дуги низ година. Од 2016 године Никола је почео самостално да се бави пчеларством када је купио неколико пробних кошница. Како наводи, када је видио да се може сам носити са пословима који се намећу у пчеларству, те да његова радна способност и његов инвалидитет не утиче на квалитет посла, одлучио је да прошири свој бизнис у пчеларству и формирао је пчелињак од 60 кошница.
''Пчеларством се интензивно бавим посљедњих шест година. Овим подразумјевам период када сам оформио свој властити пчелињак. Пчеларство је било заступљено у мојој породици у више наврата. Прво моје сусретање са пчелама је још у раном дјетињству када је моја бака пчеларила са старим кошницама трмкама, тако да се пчеле провлаче кроз читав мој живот. Ја самостално се бавим пчеларством од 2016. године, када сам набавио неколико пробних АЖ кошница''.
Колико је потребна и корисна ова врста посла за особе са инвалидитетом ?
Свакој особи са инвалидитетом је потребна било каква врста посла којом би јој се вратило самопоуздање које је неминовно настало стицањем инвалидитета, без обзира колико је та особа психички стабилна и спремна да прихвати стечени недостатак. Да ли пчеларство може да се нађе у групи послова којима би се особе са инвалидитетом могле бавити? Сигурно да. Ово говорим из властитог искуства као пчелар са надлакатном ампутацијом лијеве руке. Свака особа са инвалидитетом може да се бави пчеларством, с тим да величину пчелињака и тип кошница којим ће пчеларити прилагоди себи и својим могућностима. Овдје се највише мисли на физичке способности пчелара. Пчеларство је погодно за лица са инвалидитетом управо зато, јер се може организовати да лице не мора бити запослено читав дан, или да ради сваки дан по 8 радних сати, већ себи свако може проширити пчелињак онолико колико може да одржава у складу са својим могућностима. Наравно, и да се у складу са тим и оствари новчана добит. Јако битна ствар још јесте и умирујуће дејство пчела. Боравак на пчелињаку и рад са пчелама има умирујуће дејство на пчелара, што лицима са инвалидитетом засигурно није на одмет. И на крају апитерапијско дејство. Доказано је корисним за здравље сваког човјека удисање ваздуха из кошница и позитивно дејство пчелињег отрова које се добија бесплатно свакодневним боравком на пчелињаку.
Да ли вам помажу чланови ваше породице у вођењу пчеларства, на који начин?
У овом времену чланови породице ми помажу углавном у обављању неких тежих физичких послова, као и у обављању послова који се обављају у радионици као што је топљење воска, ужицавање рамова, дезинфекција рамова, врцање меда, паковање меда и сл. Послове на пчелињаку углавном обављам сам, с циљем да љубав према пчелама и пчеларству пренесем на још којег члана породице.
Никола каже да је члан сам удружења пчелара „Пчела“ Лакташи. Удружење по статуту и по опису дјелатности има ограничен дјелокруг пословања. Углавном се бави организовањем одређених образовних активности када се организују едукативна предавања пчеларских стручњака из региона, организовањем стручних екскурзија, посјета сајмовима и сл.
По вашем мишљењу шта је потребно да се унаприједи или побољша у области пчеларства за особе са инвалидитетом?
Као прво, потребно је да се особе са инвалидитетом организују у посебна пчеларска удружења која би имала повлаштен положај, а који би се огледао у остваривању разних олакшица, како за набавку опреме тако и за пласман производа. Ове олакшице би требале да се омогуће и понаособ сваком регистрованом пчелару са инвалидитетом. У посљедње вријеме на тржишту се појављује велики број иновација када је пчелиња опрема у питању. Сва пчеларска опрема је генерално скупа, па би свака помоћ у виду субвенција при набавци много користила. Климатске прилике су се у посљедње вријеме значајно промијениле, те се као неминовност намеће и селење пчела. Израда разних платформи за селење и набавка одговарајућих возила такође се намеће као неминовност. Да не наводим колико је за ово потребно новчаних средстава. Не бих желио да се ово схвати као мегаломанија, већ као један минимум да би се цјелокупна прича заокружила и да не би људи одустајали на самом почетку. И наравно стручна помоћ, предавања, обука како у учионици тако и на терену, помоћ при одабиру кошница, локација итд....колико год, никад није превише.
_Интервју настао у оквиру пројекта ''Пчеларство као алат у оснаживању жртава мина у БиХ'' који је у 2021. години реализовала ИТФ Словенија, Пчеларска академије Словеније и Организација УДАС уз финансијску подршку Министарства вањских послова Републике Словеније и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републик_е Српске.