Антониа Траубет, волонтерка Хелсиншког парламента грађана Бања Лука је припремила чланак на тему “Мине и род – важност феминистичке перспективе у раду на деминирању и оружаним сукобима”.
У јавној или медијској перцепцији, чини се да нагазне мине нису питање на које се придаје велики значај. Међутим, бављење овим питањем показује да постоји огромна потреба за рјешавањем овог питања. „Ландмине Монитор“ јасно показује у свом годишњем извјештају за 2018. годину да је 60 земаља у свијету изложено минама. Посебна нарација, с којом се може постићи сукоб око мина и разоружања, јесте род. У овом случају термин род односи се на друштвену конструкцију рода, у којој обично постоји двојност између женског и мушког ( (Bielefeld University: https://www.uni-bielefeld.de/gendertexte/gender.html. 2019) ).
Ако се ова нарација сада примјењује на проблеме оружаних сукоба и разоружања, из социолошке перспективе, видљиво је да је ова тема била и увијек је доминирала мушкарцима. Чињеница је да су жене врло ретко укључене у производњу, трговину и употребу оружја и мониција. Чак и особе које су оштећене употребом муниција и мина су углавном мушкарци. Тако постаје јасно да женска перспектива на тему изгледа потпуно недостаје. Треба напоменути, међутим, да се у оружаним сукобима, на примјер, сексуално насиље над женама често користи као стратешко ратовање, које се свакако може сматрати „оружјем“.
Чланак на енглеском језику можете прочитати: Landmines-and-Gender-ENG.docx
Извор: http://hcabl.org/mine-i-rod-vaznost-feministicke-perspektive-u-radu-na-deminiranju-i-oruzanim-sukobima/?la=bs