Минска опасност потврђена је у 118 општина у БиХ, а процијењено је постојање 180.000 мина. Наведено је то у Плану деминирања у Босни и Херцеговини за 2021. годину, чији је аутор Центар за уклањање мина у БиХ (БХМАЦ). Додаје се да, према извршеним процјенама у јануару 2021. године, сумњива опасна површина у БиХ износи 956,36 квадратних километара, што представља 1,86 одсто у односу на укупну површину БиХ.
У овом документу додаје се да је утврђено 189 мински сумњивих површина (МСП) са високим нивоом ризика, 274 са средњим нивоом и 15 са ниским нивоом ризика.
„Прикупљен је податак о 264.011 домаћинстава у угроженим заједницама. Од тог броја 32.109 домаћинстава је изложено директном ризику. Укупан број становника који живи у угроженим заједницама је 845.163, од чега 92.817 дјечака, 87.990 дјевојчица, 328.842 мушкарца и 335.514 жена“, наводи се у Плану деминирања за ову годину. Додаје се да су директно угрожена 132.803 становника (14.611 дјечака, 13.772 дјевојчице, 49.073 мушкарца и 55.347 жена).
Минска поља у БиХ, како се додаје, карактерише релативно мали број мина. Истиче се да се врло често јављају групе мина или појединачно постављене мине обично непознатог распореда.
„Проблем представља квалитет минских записника према којима се у великом броју случајева не може утврдити тачна локација минског поља, облик и распоред мина на терену“, наглашава се у овом плану.
У том документу се додаје да ће, приликом спровођења Плана деминирања, БХМАЦ дјеловати ка остварењу основне визије, а то је БиХ без мина и експлозивних средстава заосталих из рата.Тежиште противминских акција у БиХ у 2021. години ће и даље бити, напомиње се, угрожена заједница и њене потребе.
„Смањење ризика од мина и њиховог друштвеноекономског утицаја рјешаваће се кроз интегрални приступ противминским акцијама у свим нивоима угрожених заједница и кроз нови концепт формирањем мински сумњивих површина, с циљем да се елиминише ризик или сведе на прихватљив ниво“, наводи се у Плану деминирања у БиХ за 2021. годину.
Из БХМАЦ-а су рекли да пандемија утиче на смањено одвијање противминских активности, што се одражава и на укупну реализацију годишњих и стратешких планова. „Током претходне године урађено је око 50 одсто од планираних задатака деминирања, али су истовремено, због повећаног одласка људи у природу и кретања у близини сумњивих подручја, појачане активности хитног обиљежавања, гдје је постављено и обновљено око 9.000 знакова који упозоравају на минску опасност“, каже Свјетлана Лулеџија из Односа с јавношћу у БХМАЦ-у.
Како додаје, управо захваљујући активностима обиљежавања, као и програму минске едукације, број несрећа је драстично смањен у односу на претходне године, док у задње двије године није уопште било цивилних жртава.
С друге стране, Давор Коленда, аналитичар противминских активности, тврди да не зна да је у задњих 10 година план, када је ријеч о деминирању, испуњен изнад 60 одсто. „У БиХ, осим државних структура, односно Оружаних снага БиХ и ентитетских цивилних заштита те овдашњих представништава страних невладиних организација, нико више не ради разминирање. Домаће компаније и невладине организације су тотално уништене. Остављено је око 300 људи без посла“, каже Коленда.
Он тврди да није тачан податак да нам је преостало још 180.000 мина на терену те додаје да их не може бити више од 75.000. Према његовим ријечима, у посљедњем доступном званичном извјештају, оном из 2019, наведено је да их је 79.000.
Извор и фотографија: www.nezavisne.com