Заједничка изјава предсједавајућег Комитета УН за права особа с инвалидитетом у име Комитета и Специјалне извјеститељице Генералног секретара УН за инвалидитет и приступачност, о особама с инвалидитетом и ЦОВИД19.
- УН Конвенција о правима особа с инвалидитетом је међународни уговор о људским правима који пружа државама правно обавезујућу структуру за постизање циљева и подциљева одрживог развоја. И то ниије само случај са оним циљевима који се изричито односе на особе с инвалидитетом, већ на све циљеве и подциљеве. Такође укључује мјере којима се осигурава да животи и права особа с инвалидитетом буду на одговарајући начин заштићени од пандемије ЦОВИД19.
- Члан 11 Конвенције о правима особа с инвалидитетом утврђује да ће државе потписнице Конвенције подузети све могуће мјере како би осигурале заштиту и сигурност особа с инвалидитетом у националном одговору на ризичне ситуације и хуманитарна кризна стања. То укључује мјере у свим областима живота особа с инвалидитетом, укључујући заштиту њиховог приступа највишем могућем здравственом стандарду без дискриминације, општи бољитак и превенцију заразних болести, као и мјере за осигурање заштите од негативних ставова, изолације и стигматизације, који могу настати усред кризе.
- Агенда 2030 поставља циљеве усмјерене ка одговору на епидемије, посебно постизањем опште покривености здравственим услугама, осигуравањем приступа лијековима и вакцинама, унапређењем менталног здравља и бољитка појединца,те јачањем капацитета свих земаља у систему раног упозорења, смањењем ризика и управљањем ризиком који је пријетња здрављу грађана у својим земљама и глобалном здрављу.
- Спроводећи своје обавезе из Конвенције о правима особа с инвалидитетом и испуњавајући преузете обавезе из Агенде за одрживи развој, државе ће бити у стању осигурати права и бољитак особа с инвалидитетом. Притом, државе требају узимати у обзир различитост особа с инвалидитетом, с посебним нагласком на пол и године, те на положај особа с инвалидитетом које се суочавају са сиромаштвом и тешкоћама.
- Државе требају осигурати сигурност и интегритет особа с инвалидитетом и убрзати мјере деинституционализације особа с инвалидитетом из свих врста институција. Пандемија ЦОВИД19 већ је погодила старачке домове, психијатријске болнице и друге стационарне центре, додатно повећавајући ризик за особе с инвалидитетом које су још увијек у институцијама.
- Предсједавајући Комитета Уједињених нација за права особа са инвалидитетом и Специјална изасланица Генералног секретара Уједињених нација за инвалидитет и приступачност позивају све надлежне власти да усвоје мјере како би на одговарајући начин одговорили на пандемију ЦОВИД19, осигуравајући инклузију и ефикасно учешће особа с инвалидитетом.
- Државе би требале подузети све одговарајуће мјере како би особама с инвалидитетом осигурале приступ здравственим услугама и пружиле исти распон, квалитет и стандард здравствене заштите као и другим особама, укључујући услуге менталног здравља. Државе би такође требале наставити пружати особама с инвалидитетом здравствене услуге које су им неопходне посебно због њиховог инвалидитета. Током тренутне пандемије ЦОВИД19, државе би требала спријечити дискриминаторно ускраћивање здравствене заштите или услуга хитне помоћи, хране или течности на темељу инвалидитета.
- Државе морају осигурати да особе с инвалидитетом, путем организација особа с инвалидитетом које их представљају, буду темељито консултоване и активно укључене у планирање, спровођење и праћењемјера превенције и спречавања ширења ЦОВИД19.
- Државе требају осигурати храну, лијекове и друге потрепштине за особе с инвалидитетом у ситуацијама изолације и карантина. Распон подршке у заједници, укључујући подршку у кући и персоналну аистенцију и услуге рехабилитације, када је то потребно, се мора осигурати и не прекидати јер су неопходне за остваривање права особа с инвалидитетом. Све услуге повезане с кризом узрокованом ЦОВИД19, укључујући медицинске савјете на даљину/телефоном, карантинске установе, јавне информације, укључујући информације о основним потрепштинама и услугама, требају бити приступачне особама с инвалидитетом на једнакој основи с другима и обезбјеђене на приступачним платформама у разним алтернативним форматима, начинима и методама комуникације.
- Позивамо државе да осигурају да се у плановима управљања кризом приоритетно рјешавају ситуације особа с инвалидитетом које живе у сиромаштву и неимаштини. Државе би требале осигурати да се економске тешкоће током кризе рјешавају и у односу на особе с инвалидитетом које се могу суочити са губитком радних мјеста и додатним препрекама у задовољовању основних потреба.
Danlami Basharu, Chair, UN Committee on the Rights of Persons with Disabilities and
María Soledad Cisternas Reyes, Special Envoy of the UNSG on Disability and Accessibility