Шумско богатство у власништву Републике Српске у вриједности од преко 800 милиона марака заробљено је минама и не може се експлоатисати зато што се налази у минираном подручју. Према званичним подацима “Шума Српске“, око 56.419 хектара земљишта којим газдује ово јавно предузеће, од чега је око 28.290 хектара под високим шумама са природном обновом, загађено је минама због чега је онемогућена експлоатација шумског богатства са тог подручја.
Шумски стручњаци објашњавају да се на једном хектару високе шуме природном обновом просјечно налази око 350 кубних метара дрвних сортимената, а просјечна цијена једног “кубика на пању“ је 80 марака. Проста рачуница каже да је под минама и то само на подручју високих шума на површини од поменутих 28.290 хектара заробљено шумско богатство у вриједности од скоро 800 милиона марака или прецизније 792.120.000 KM.
Према цијенама по којима се у посљедње двије деценије изводи деминирање у БиХ, за послове техничког извиђања и деминирања цјелокупне површине од 56.419 хектара потребно је издвојити око 120 милиона КМ.
„Укупно у 19 шумских газдинстава евидентирана су минирана подручја, од којих је највише у ШГ “Зеленгора“ Калиновик око 8.555 хектара, затим ШГ “Вучевица“ Чајниче са око 8.045 хектара, ШГ “ Сјемећ“ Рогатица око 7.137 хектара, ШГ “Височник“ Хан Пијесак око 5.271 хектара и ШГ “ Трескавица“ Трново око 4.171 хектара“, наводи се у одговорима из “Шума Српске“.
Из овог јавног предузећа наводе и да је са Републичком управом цивилне заштите потписан Меморандум о сарадњи у фебруару 2015. године, након чега је одржан низ састанака са представницима шумских газдинстава, представницима локалних и Републичке управе цивилне заштите и Центра за деминирање БиХ (BHMAC).
„Na неким подручјима проведен је процес реизвиђања због застарјелости, непрецизности и непоузданих података. Постоје дефинисана подручја у шумским газдинствима која су релативно мала по површини, а чијим деминирањем би се отворило далеко веће подручје за експлоатацију. Тако би деминирањем шумских одјела Сјенокос-Стругови-Кичин у ШГ “Зеленгора“ био омогућен приступ дрвној маси у количини од 30.000 метара кубних. Сличних ситуација је и у ШГ “Трескавица“ гдје би деминирањем одјела 102,125 и 126 био омогућен приступ дрвној маси у количини од 10.000 метара кубних“, наводи се у одговорима.
У „Шумама Српске“ сматрају да се активности на рјешавању овог проблема морају наставити, те да је потребно поново дефинисати минирана подручја у шумским газдинствима, те израдом пројеката кандидовати подручја за деминирање.
Званични подаци BHMAC-a говоре да тренутна величина сумњиве опасне површине на мине у РС износи 242 км2, од чега се на шуме односи 162 км2 или 162.000 хектара.
„Детаљним информацијама о контаминираној површини којом газдују “Шуме Српске“ не располажемо. Предлажемо да контактирате наведену институцију у вези додатних информација. Чланом 18. Закона о деминирању у БиХ дефинисано је да се средства за провођење Плана деминирања осигуравају из донаторских средстава, буџета институција БиХ и буџета ентитета, као и из других извора. Јавно предузеће “Шуме Српске“ до сада није учествовало у финансирању програма деминирања. Стратегијом противминског дјеловања БиХ 2009-2019 године планирано је ослобађање цјелокупне сумњиве опасне површине у БиХ, па тако и контаминиране површине којом газдује ЈП “Шуме Српске“. Листе приоритетних задатака за деминирање за сваку календарску годину усвајају владе ентитета прије почетка главне деминерске сезоне“, наводи се у одговорима BHMAC-a.
Извор: www.capital.ba