Пола милиона становника у Босни и Херцеговини живи на ивици смрти. Многи који су ушли у минска поља урадили су то свјесно јер је то био једини начин да прикупе дрва, гљива или биља како би успјели да прехране своје породице.
Свјесно су стављали “главу у торбу“ и улазили у најопсаније зоне. Било је и случајева да су у минска поља улазили скоро сви чланови једне породице. После рата, у минским пољима повријеђена је или погинула 1.751 особа, од тога чак 249 дјеце, подаци су Развојног програма УН (УНДП). Већина их је страдала у обиљеженим минским пољима, али и на мјестима за које се није знало да су минирана.
“Они који уђу у минско поље уђу у борбу за егзистенцију. То су у већини људи који живе у близини минских поља. Некада мисле да ту нема мина, а некада јер се никада није ништа догодило онима који су ушли прије њих. Али није проблем у људима који уђу, проблем је у држави која мора да ријеши ово, уклони све мине које постоје и да ту очишћену земљу да на управљање грађанима, “ изјавио је Жељко Волаш, предсједник Организације ампутираца УДАС РС.
Са деминирањем у БиХ се већ одавно касни, посао је требао да буде завршен до 2019. године, а по најновијем датуму територија БиХ могла би да буде разминирана до 2025. године. Због спорог рјешавања проблема, само прошле године у минским пољима погинуло је или повријеђено чак 12 особа. Према подацима Центра за уклањање мина у БиХ, комплетна сумњива површина под минама износи око 1.091 км2. Већина минских подручја су позната. У Републици Српској то су подручја Добоја, Теслића, линије разграничења као што је дио према Санском Мосту у ФБиХ. У Федерацији БиХ то су простори око општина Маглај, Горажде, Велика Кладуша, Усора, те Посавина. Више од 2% територије БиХ је под минама, а више од пола милиона људи живи у непосредној близини мина.
“Према доступним подацима, у Републици Српској је и даље под минама 249 км2. Цивилна заштита чини све да би и преостали дио територије био очишћен у што краћем временском периоду“, рекао је помоћник директора Републичке управе Цивилне заштите РС за деминирање Драган Кос.
За неке је проблем то што се, како кажу, деминирање ради на основу квадратних метара, а не на основу нађених мина.
“Тако се дешава да неке приватне компаније које раде на деминирању стотине квадрата нађу једну или ниједну мину. А то је скуп процес у којем се у питање доводе и животи људи који то раде. Радећи свој посао живот је изгубио 51 деминер, а још 76 је повријеђено,“ рекао је Жељко Волаш.
Извор: БлицРС