Организација ампутираца УДАС, у партнерству са Хелсиншким парламентом грађана Бања Лука и Удружењем грађана „Нешто Више”, кроз кампању #РавноправноРазличити у пројекту „Заједнице различитих, али равноправних грађана”, који финансира Европска унија, адресира питање права особа са инвалидитетом на живот у заједници.
Живот у локалној заједници је право свих људи, па тако и особа са инвалидитетом (ОСИ). Но, у Босни и Херцеговини ово право је ускраћено значајном броју њених грађана. ОСИ су дио популације која је у највећем ризику од искључености из заједнице. Према подацима Институције Омбудсмана за људска права, данас је у БиХ институционализирано преко 3.000 особа кроз њихов смјештај у установе затвореног типа, а број особа у ризику од институционализације је вишеструко већи. Према подацима Европске Комисије, данас је широм Европе институционализирано преко милион особа.
Насупрот овоме, деинституционализација представља процес преласка са праксе институционалног збрињавања на сервисе и програме подршке за живот у локалној заједници у циљу успостављање система који је усмјерен према подршци ОСИ у остваривању и одржавању оптималног нивоа самосталности и друштвеног учешћа, узимајући у обзир личне факторе, околину и очекивања. У тако успостављеном систему, особа има приступ различитим сервисима подршке које јој пружају могућности и избор да сама одлучи о свим битним аспектима властитог живота.
Превенција је важан дио процеса деинституционализације. Неадекватан стамбени простор, неприступачна околина и недостатак одговарајућих сервиса подршке у властитом дому, али и породично насиље, злостављање и занемаривање могу натјерати многе ОСИ да напусте своје домове и локалну заједницу те се преселе установе азилног типа гдје најчешће остају до краја свог живота. С друге стране, показатељи говоре да је потребна подршка како би избјегли институционализацију, често знала бити минимална.
За ОСИ које бораве у институцијама у највећем броју случајева је, прије самог смјештаја, проведен поступак одузимања пословне способности, чиме су им ускраћена права да буду власници или да изнајмљују имовину, права на породични живот, на брак, гласање, слободно удруживање, приступање суду, итд. Резолуција Европског парламента од 30. новембра 2017. препознаје питање укидања пословне способности као једно од најважнијих питања и сугерира да се превазиђе кроз институт потпомогнутог доношења одлука, док Европска комисија такођер истиче у својим извјештајима о напретку БиХ у евроским интеграцијама потребу да се овом питању посвети већа пажња.
Искуства из десетогодишњег континуираног провођења процеса деинституционализације показују да је и у постојећим условима и оквирима у БиХ могуће развити позитивне праксе у овој области и омогућити ОСИ право на живот у заједници, уз поштивање свих принципа које налаже УН Конвенција о правима особа са инвалидитетом.
Приложени видео материјал је настао уз подршку органзације Сумеро и корисника њиховог програма „Живот у локалној заједници“. Подржимо самосталан живот особа са инвалидитетом и њихов активан допринос у изградњи заједница!