Иако закони и међународне конвенције истичу да сви грађани имају једнака права и да су им она као таква загарантована и неотуђива, стварност је нажалост много другачија. У очима јавности се често заборављају они којима је онемогућено равноправно учешће у друштву, попут особа са инвалидитетом, које се суочавају са бројим препрекама и стигматизацијама. Особама са инвалидитетом мора бити омогућено да уживају иста права као и сви остали грађани. Мора им се омогућити приступ образовању и равноправно учешће у свим јавним садржајима као и заступљеност у медијском простору.
Европска унија је дугогодишњи партнер институција и организација цивилног друштва широм Босне и Херцеговине које настоје унаприједити положај особа са инвалидитетом. Трогодишњи пројекат „Заједнице различитих, али равноправних грађана“, у сарадњи са организацијама цивилног друштва, неизоставног партнера процеса европских интеграција, настоји унаприједити социјалну укљученост, доношење одлука на локалним нивоима те поштивање основних права особа са инвалидитетом. Конкретни и трајни резултати пројекта укључују мапирање школа и институција на основу приступачности, обезбијеђивање пет савјетничких позиција у пет локалних заједница за особе са инвалидитетом, оснаживање група за подршку те праксу за незапослене и младе стручњаке.
Жељко Волаш, предсједник Организације ампутираца УДАС каже да је пројекат „Заједнице различитих али равноправних грађана“ квалитетна платформа путем које се особе са инвалидитетом настоје мотивисати да се на најактивнији могући начин укључе у сва битна питања својих локалних заједница. „Кључне ствари су двије мреже, мрежа жена са инвалидитетом и мрежа жртава мина у БиХ, и те двије мреже су покретачи промјена, покрећу све промјене које желимо да видимо у нашим заједницама, а пет је локалних заједница Бањалука, Сарајево, Требиње, Бијељина и Тузла“, каже Волаш и додаје да кроз пројекат желе да помогну својим заједницама.
Особама са инвалидитетом потребно је оснаживање и подршка да себе виде као носиоце промјена у својим срединама и активне партнере властима, али и подршка јавности како би предрасуде о особама с инвалидитетом као социјалној категорији биле побијеђене, а они коначно добили мјесто у друштву које им припада, мјесто активних учесника који својим знањем, вјештинама и способностима мијењају друштво на боље.
Драган Поповић је 18 година у УДАС-у и каже да капацитети особа са инвалидитетом значајно превазилазе прилике које добијају да покажу своје квалитете. „Ми сматрамо да је наше друштво пасивно, али имамо одређен број особа са инвалидитетом које су успјеле да се образују, имају знања и јако велике могућности да помогну овом друштву и да покажу способности особа са инвалидитетом,“ каже Поповић.
У циљу представљања свих лица приступачности, кроз интерактивни „Музеј приступачности“ грађанима пет градова у БиХ приближен је свакодневни живот особа са инвалидитетом кроз изложбу фотографија, а добили су и прилику да и сами пробају „ход у туђим ципелама“, тј. да се увјере колико могу бити тешке свакодневне, обичне радње као што је нпр. везање пертли, ако имате физичко ограничење.
Душица Липовац је деветнаест година активисткиња за права особа са инвалидитетом, и заговорник потпуног и комплетног укључења особа са инвалидитетом у друштво. Каже да је пројекат „Заједнице различитих, али равноправних грађана“ један од најбољих пројеката на којем је икад учествовала јер даје стварну прилику особама са инвалидитетом да уче кроз обуке и едукације, да се искажу кроз активности и да се међусобно повежу и подржавају.
Као посебну тему, издваја питање жена са инвалидитетом за које каже да још није довољно препознато. Неформална мрежа жена са инвалидитетом потакнута је идејом окупљања свих жена са инвалидитетом како би се актуализирала ова питања унутар организација које се баве овом тематиком. „Овај пројекат дао нам је ту могућност да се формира Стратегија развоја неформалне мреже жена са инвалидитетом с циљем да преносимо информације из једне у другу локалну заједницу, да покрећемо заједничке иницијативе и да се што чешће састајемо како би рјешавали сва питања и проблеме,“ истиче Липовац.
Особе са инвалидитетом желе да их препознају због њихових квалитета, а не инвалидитета те друштву поручују да је оно што је добро за њих добро и за све остале чланове друштва.
Izvor:www.euinfo.ba