И двадесет двије године послије завршетка ратног сукоба, БиХ је и даље земља која је највише угрожена са минским проблемом у Европи. Тренутна величина сумњиве опасне површине у БиХ износи 1.091 км2 или 2,2% површине БиХ. У БиХ је још увијек заостало више од 80.000 мина/ЕСЗР. Мински проблем присутан је у 129 општина/градова, односно 1.398 угрожених заједница/насељених мјеста. Контаминираност минама/ЕСЗР директно утиче на безбједност око 545.000 становника или 15% од укупног броја становника БиХ. Десет најугроженијих општина у БиХ представљају: Добој, Теслић, Маглај, Усора, Завидовићи, Горњи Вакуф, Сански Мост, Велика Кладуша, Травник и Илијаш.
У послије ратном периоду у БиХ су од мина/ЕСЗР страдале 1.752 особе, од чега 613 особа смртно. Од укупног броја страдалих, 184 жртве су биле жене или 10%, а 249 жртава су била дјеца или 14%. Приликом обављања послова хуманитарног деминирања у БиХ је страдало 127 деминера, од чега 51 деминер смртно. У 2016. години страдало је 12 особа, од чега 6 особа смртно. У 2017. години једна особа је смртно страдала.
Од почетка провођења противминског дјеловања у БиХ од 1996. године закључно са 2016. годином у БиХ је враћено 3.109 км2 сумњиве опасне површине на употребу крајњим корисницима или 74% од почетне процјењене. У операцијама хуманитарног деминирања понађено је и уништено 64.493 противпјешадијских мина, 8.444 противтенковских мина и 56.192 комада ЕСЗР.
Стратегијом противминског дјеловања 2009-2019. година рјешавање минског проблема у БиХ предвиђено је до 2019. године. Реализација Стратегије у периоду 2009-2016. година, у домену враћања сумњиве опасне површине крајњим корисницима је на нивоу од 50% (враћена 593 км2), те исту неће бити могуће реализовати у року. Разлог лежи у недостатку финансијских средстава. У периоду 2009-2016. година обезбјеђено је 50%, односно 334,4 милиона КМ. Из домаћих и донаторских извора обезбјеђена су средства у планираном обиму (однос 51-49%), док из додатних извора БиХ средства нису издвајана. Усљед недостатка финансијских средстава просјечна искориштеност акредитованих ресурса за операције хуманитарног деминирања износила је 30%.
У циљу убрзања процеса, Центар за уклањање мина у БиХ је развио техничку регулативу за укључење концепта „Ланд релеасе” – враћање површине, који подразумијева увођење циљане и систематске истраге у операцијама техничког извиђања. Досадашњи резултати на реализованим пројекима у периоду 2014-2016. година дају за право да ће примјена овог концепта у великој мјери убрзати и појефтинити процес враћања сумњиве опасне површине. У истом циљу покренуте су активности на измјенама и допунама свих поглавља Стандарда за уклањање мина у БиХ и Стандардних оперативних процедура за хуманитарно деминирање у БиХ које ће бити завршене у првој половини 2017. године.
Такође, тренутно се одвијају континуиране активности на изради Закона о измјенама и допунама Закона о деминирању у БиХ од стране Радне групе коју је именовало Вијеће министара БиХ, а која се састоји од представника Министарства цивилних послова БиХ, Комисије за деминирање у БиХ, Центра за уклањање мина у БиХ, Оружаних снага БиХ и ентитетских цивилних заштита. Радна група је израдила Преднацрт наведеног закона за који је Министарство цивилних послова БиХ отворило процес јавних консултација у складу са Правилима за консултације у изради правних прописа у институцијама БиХ.
У складу са процјеном доступних финасијских средстава за период 2016-2018. година, у БиХ је планирано рјешавање 1/3 од укупног минског проблема, за што је потребно обезбједити 57,7 милиона КМ на годишњем нивоу. До краја 2017. године израдиће се излазна Стратегија противминског дјеловања у БиХ за период 2018-2025. година, у сарадњи са Женевским међународним центром за хуманитарно деминирање (ГИЦХД), а у складу са Декларацијом Мапуто + 15, која је усвојена 2014. години и тренутним реалним процјенама.
Извор: www.bhmac.org