‘’Не стојим, али мислим, дакле постојим” – овај слоган особа са инвалитететом у Организацији УДАС схватили су врло озбиљно, па особе са инвалидитетом, жртве мина из посљедњег рата помажу младићима и девојкама који су у миру остали без ногу или руку.
Неки од њих су страдали у саобраћајним несрећама или несрећама на послу, код других је ампутација посљедица дијабетеса, али какав год да је узрок, посљедица је иста: било да без дијела тијела останеш у рату или миру, због рањавања или болести, тешко је суочити се с тим да у најбољим годинама више нећеш бити оно што си био. Свјестан је тога и Драган Поповић, водитељ УДАС-ове групе за узајамну подршку у Бањалуци. Дарган је имао је само 21 годину када му је, због тешког рањавања, ампутирана нога.
‘’Ваљало се с тим суочити. Добро памтим кроз какав сам пакао пролазио и ја и моји другови сличне судбине. Ми смо то све морали изгурати сами, а ови данашњи ампутирци не морају, јер имају нас, као подршку’’, каже Драган.
Његова група за узајаму подршку, као и оне основане у “подружницама” УДАС-а у Источном Сарајеву, Требињу, Добоју и Бијељини , дио су трогодишњег пројекта “Равноправно – различити”, који се проводи уз подршку Европске уније. Циљ узајамне подршке је, како објашнајвају у УДАС-у, јесте оснаживање особа са инвалидитетом и њихово укључивање у друштво.
‘’Ми их охрабрујемо, упућујемо их у њихова права, препоручујемо како да изађу на крај са траумом. Покушавамо да их укључимо у спорт, јер имају прилику да се баве сједећом одбојком, кошарком у колицима или стрељаштвом. Онима који су склонији умјетности препоручујемо да се укључе у УДАС-ову школу сликања и цртања’’ објашнајва Драган, додајући да је најбитније да људи, који су остали без ноге или руке, не остану без наде.
Да много зависи од саме личности, јер су “сви људи различити, али треба да буду равноправни”, свједоче примјери ампутираца, којима УДАС, кроз корисничку подршку, покушава да помогне.
Као примјер храбрости и духовитости, наводе младића из Кнежева, који је радећи у шуми, доживио несрећу. Трактор се преврнуо, он је тешко повријеђен и ампутиране су му обе ноге, изнад кољена.
“Он је ведрог духа, увек спреман за шалу, али и спреман да настави живот и да се бори, иако је свестан да га чекају многи изазови, јер више никад неће моћи да ради посао који је радио пре несреће. С друге стране имамо примјере људи који су, рецимо, остали без једне ноге, која им је ампутирана испод колена, па ће вјероватно уз помоћ протезе поново ходати, али их је несрећа ипак сломила“ прича Драган Поповић.
Ипак, Драган је оптимиста. Сјећа се како је и сам био годину дана након рањавања у тешкој кризи, али је ипак “испливао” и данас помаже другима.
На путу европских интеграција
Пројекат “Заједница различитих равноправних грађана”, уз узајамну подршку, има и друге активности. Једна од њих је и укључивање особа са инвалидитетом у процесе европских интеграција.
“Између осталог, у склопу овог сегмента пројекта, организујемо едукације активиста организација са инвалидитетом за писање алтернативних извештаја, као и за праћење закона, како би наши закони били у складу са европским стандардима“ објашњава менаџерка пројекта Дијана Кременовић.
Извор: www.srpskainfo.com