Велезар Шурбат из Стрељачког клуба РВИ Орао Бијељина један је од најтрофејнијих и најуспјешнијих бијељинских спортиста. А до прије шест година, када се почео бавити стрељаштвом, није ни слутио да га чекају прва мјеста, медаље и пехари. Његову животну причу, као и многе са ових простора, обиљежио је рат. 1993. године остао је без десне шаке.
“Остао сам ратни војни инвалид са 23 године. Од тада није било времена да се бавим неким спортом, било је ратно стање, затим је уследила селидба, нисамо могао ни да се снађем, док нисам дошао у Бијељину. Почео сам да радим у паркинг сервису, одатле сам отишао у пензију и неки моји другари који су се прије мене бавили стрељаштвом једном приликом, прије неких шест година, су ме позвали у стрељану, било је неко такмичење, и ја одем да их испоштујем. Дају ми пушку, тада освојим прво мјесто, био сам најбољи од свих учесника који су иначе тренирали. Позову ме да дођем поново, да се та прича мало уозбиљи и да се почнем бавити стрељаштвом. Постојао је клуб, али екипа није била стална, кад се иде на такмичења тражило се ко може да иде, а није било ни оружја“.
Одмах те прве године Велезар одлази у Требиње на Хендикеп фест гдје је био 17. “То је иначе највеће такмичење на нивоу Босне и Херцеговине. Видио сам да ја то могу и боље, заинтересовало ме, а и моји укућани су инсистирали да идем, да се мало опустим и одморим психички. И стварно ми је у том моменту требао одмор од свега“.
За седам година, колико се бави стрељаштвом, Велезар је задњих пет био првак Републике Српске, а три пута је био изабран и за спортисту града Бијељине, што сматра највећим успјехом.
“Прошла година ми је била врхунац спортског успјеха, прибојавао сам се шта ће се десити после. Ове године сам због здравствених проблема ишао само на једно такмичење. Резултате које сам освојио прошле године не вјетујем да ћу икад више поновити. У прошлој години сам освојио Куп Републике Српске у Требињу, Куп Босне и Херцегодине у Доњем Вакуфу и мој највећи успјех – Куп Републике Србије у Новом Саду. После тога сам био први и на Хендикеп фесту. Два пута сам поставио рекорд Републике Српске и два пута сам га сам себи оборио. Садашњи рекорд је неких 357 кругова и мислим да се неко вријеме неће оборити. Био сам први и на Невесињској олимпијади – 2015. и 2016. године, тако да увијек кажем да имам и злато са олимпијаде“.
Такмичења су постала саставни дио Велезаробог живота, онда када стане на линију и такмичење крене, све около нестаје. Када је остао без руке, Велезар је био на животној прекретници. Ипак, неке околности су учиниле своје да из свега, како каже, изађе нормалан, и давдесетак година касније освоји највећа спортска признања. Због проблема са кичмом ове године је неко вријеме паузирао, а сада се враћа тренинзима и припремама за такмичења. До краја ове године ће се припемати за следећу, када сасвим сигурно од њега можемо да очекујемо нове трофеје, а надамо се да ће му се испунити жеља и да ћемо га видјети и на побједничким постољима неких међународних такмичења.
Извор: ww.bijeljina.org